Aktivnosti Škole za evropsku bezbednost

Odbranom u EU - Filip Ejdus, Član Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku


25. jun 2010.


Uprkos nedavno postignutom pomaku, proces evropske integracije u Srbiji i dalje teče dosta sporo. Države Centralne i Istočne Evrope potpisale su sporazum o pridruživanju sa EU samo godinu dana nakon demokratskih promena, a kandidaturu za učlanjenje podnele su četiri ili pet godina nakon toga. Hrvatska je takođe samo godinu dana nakon svojih demokratskih promena potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kandidaturu za učlanjenje je podnela 2003, a dobila već 2004. godine. Srbija očigledno dosta kaska. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisala je osam godina nakon političkih promena, a status kandidata steći će u najboljem slučaju početkom 2011. godine, dakle punih jedanaest godina nakon demokratskih promena.

Uzroci sporog kretanja Srbije ka EU delom se nalaze izvan, a delom unutar Srbije. Što se tiče spoljnih uzroka, njih je nekoliko. Najpre to je zamor od proširenja nastao nakon velikog praska 2004. godine kada je u EU ušlo deset novih država. Zatim proširenje je usporeno i usled okretanja Unije unutrašnjim institucionalnim reformama koje su realizovane stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma krajem 2009. godine. Poslednji spoljni uzrok koji je opteretio proširenje su najpre svetska ekonomska, a zatim i evropska monetarna kriza koja još uvek zaokuplja dobar deo evropske pažnje i energije.

Međutim, uzroci sporog kretanja Srbije ka EU se dobrim delom nalaze i unutar nje same. Veći deo aktuelne političke elite ima opravdanje da je teško postautoritarno i postkonfliktno stanje u društvu nasledio od Miloševićevog režima. Ipak, sporost evropske integracije je zasluga i politike koja je vođena od 2000. godine do danas. Reforme su sprovođene izuzetno sporo, a reformski proces je u nekoliko navrata u potpunosti zaustavljan. Spoljna politika Srbije bila je često reaktivna i introvertna, a njena bezbednosna politika neodređena i na momente šizofrena. Ukoliko se nastavi ovim tempom postoji opasnost da jaz između EU i Srbije, umesto da se smanjuje, počne da se povećava. Frustracija zbog neostvarenih ciljeva kod građana i odlučioca može razviti apatiju u odnosu na EU što bi moglo u potpunosti da paralizuje reforme. Zbog toga je od izuzetne važnosti preuzeti inicijativu i pokrenuti potencijale koji su do sada u procesu evropske integracije ostali neiskorišćeni. Jedan od njih je sistem odbrane.

Odbrambene integracije u EU

Već skoro dvadeset godina EU nije samo moćan ekonomski blok već i sve značajniji globalni bezbednosni akter. Šta više, ona je u poslednjih nekoliko godina munjevito razvijala normativni okvir, institucije i sposobnosti svoje Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. U decembru 2003. godine je usvojena Evropska strategija bezbednosti, a od 2004. godine funkcioniše i Evropska odbrambena agencija. U poslednjih sedam godina EU je poslala čak 23 civilne i vojne misije na tri kontinenta. Poslednja u nizu je protiv piratska pomorska operacija ATALANTA uz obalu Somalije. Lisabonski sporazum je uveo mnoge novine u ovu oblast, između ostalog obavezu međusobne pomoći u slučaju spoljnog napada kao i mogućnost pojačane odbrambene integracije između manjeg broja zainteresovanih država. Time su širom otvorena vrata za razvijanje multinacionalnih borbenih grupa za brzo reagovanje u kriznim situacijama. Petnaest ovakvih borbenih grupa je već razvilo punu operativnu sposobnost, od kojih su po dve u svakom trenutku dežurne u trajanju od šest meseci. Sve ovo predstavlja zapanjujući napredak za jednu organizaciju koja se do pre samo dvadeset godina uopšte nije bavila odbranom i bezbednošću.

Nažalost, ovaj razvoj je u Srbiji do skora bio gotovo u potpunosti neopažen. Osim nekolicine stručnjaka koji su ukazivali na značaj ove oblasti za proces evropske integracije i sporadičnih političkih izjava, u Srbiji do sada nije gotovo ništa urađeno u ovom pravcu. Šta više, Srbija se i dalje nalazi na samom začelju kolone u regionu po pitanju uključenosti u evropske odbrambene integracije. Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Albanija već uveliko učestvuju u civilnim i vojnim misijama EU, a od 2012. godine učestvovaće i u njenim borbenim grupama. Ovakva pasivnost manje bi zabrinjavala da Srbija nije među najneaktivnijim članicama programa Partnerstva za mir i da nije jedina država u regionu koja se ne kreće ka članstvu u NATO.

Na sreću, politika je veština mogućeg. Uz malo veštine, Srbija bi mogla da otpočne intenzivnu odbrambenu integraciju u Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku i time neutralizuje skeptične tonove na obe strane. Uz snažnu političku volju i jasnu viziju Srbija može da ode i korak dalje od toga. Ona može da pokrene regionalnu inicijativu i udruži snage sa svojim susedima koji se na putu ka Briselu suočavaju sa sličnim izazovima.

Borbena grupa Zapadni Balkan

Iako proaktivan pristup oblasti odbrane i bezbednosti nije formalna obaveza države koja još nije postala ni kandidat za članstvo on bi predstavljao snažan spoljno-politički adut Srbije u procesu evropske integracije. Ona bi time pokazala da može da bude konstruktivan partner kao i da može da doprinese bezbednosti Evrope. Ukoliko želi da ubrza proces evropske integracije i da nadoknadi izgubljeno vreme Srbija nesumnjivo treba da, mnogo pre sticanja punopravnog članstva, otpočne i svoju odbrambenu integraciju u EU. Jedan od načina da to učini jeste da u periodu između 2010. i 2020. godine zajedno sa ostalim državama razvije borbenu grupu Zapadni Balkan. Stvaranjem zajedničke borbene grupe države Zapadnog Balkana bi učinile simboličan gest ne samo istorijskog pomirenja među narodima na ovom prostorima već i nagoveštaja nove ere u kojoj bi region od bezbednosnog tereta za EU prerastao u bezbednosni dobitak.

Stvaranje borbene grupe Zapadni Balkan ima nekoliko prednosti. Prvo, kulturne i jezičke sličnosti koje postoje na Zapadnom Balkanu bi olakšale komunikaciju unutar borbene grupe. Jezička interoperabilnost je izuzetno važan kohezioni faktor svake međunarodne vojne integracije. Iz iskustva je poznato da čim opali prvi metak svako počne da priča na svom jeziku, što u ovom slučaju ne bi bio problem. Drugo, učestvovanje u mnogobrojnim regionalnim inicijativama, članstvo u programu Partnerstvo za mir i prihvatanje NATO standarda učiniće ove vojske tehnički i organizaciono interoperabilnim. Iako su njihove doktrine nacionalno obojene, činjenica da je nekoliko vojski Zapadnog Balkana izraslo iz bivše JNA, u izvesnoj meri utiče na sličnost u obuci. Pri tom, vojske na Zapadnom Balkanu koriste slično naoružanje i vojnu opremu, koji su u dobroj meri nasleđeni od JNA. Treće, ovakav regionalni pristup doprineo bi razvoju međusobnog poverenja između nekada zaraćenih strana. Baš kao što je francusko-nemačka brigada osnovana 1987. godine predstavljala simbol ujedinjene Evrope, tako bi i Borbena grupa Zapadni Balkan mogla da predstavlja simbol trajnog pomirenja država i naroda regiona integrisanog u EU. Osim toga, ovakav angažman doprineo bi integraciji odbrambene industrije, usaglašavanju zajedničkih programa modernizacije i nabavke naoružanja i vojne opreme. Zajedničko iskustvo u oblasti odbrambene politike pozitivno bi uticalo na jačanje poverenja kako unutar Zapadnog Balkana, tako i između zemalja Zapadnog Balkana i EU. Multinacionalna borbena grupa, sastavljena od nekada zaraćenih strana, mogla bi da predstavlja izuzetno snažan simbolični doprinos Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU. Time bi EU ojačala svoju poziciju „meke super sile“, koja je u stanju da ratom zahvaćene regione transformiše u bezbednosne zajednice, a „neuspešne države“ u uspešne demokratije.

Reči u dela

Proaktivna politika Srbije u odnosu na Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku mogla bi da ubrza integraciju Srbije u EU. Stvaranje Borbene grupe Zapadni Balkan utišalo bi skeptične tonove u Evropi, omekšalo tenzije u regionu i doprinelo prevazilaženju kako zamora od proširenja tako i apatije u odnosu na EU. Još značajnije, time bi bili postavljeni temelji bezbednosne zajednice na Zapadnom Balkanu, i samim tim «bezbedne Evrope u boljem svetu». Realizacija vizije Borbene grupe Zapadni Balkan do 2020. godine bila bi u najboljem interesu ne samo Republike Srbije i ostalih država Zapadnog Balkana, već i u interesu celokupne Evropske unije. U poslednjih nekoliko godina, beskrajno puta smo čuli kako vojska ne služi samo za odbranu zemlje već kako ona predstavlja i moćan spoljno-politički instrument. Do sada su za ovu teoriju verovatno čuli i vrapci na Tašmajdanu. Vreme je da se teorija pretvori u praksu, a reči u dela.

Tekst «Odbranom u EU» predstavlja sažetak analize i ideja iznetih u predstojećoj publikaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Videti: Filip Ejdus, Marko Savković i Nataša Dragojlović, Ka Borbenoj grupi Zapadni Balkan: vizija odbrambene integracije Srbije u EU 2010-2020, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2010. Publikaciju mozete preuzeti ovde: http://www.ccmr-bg.org/upload/document/ka_borbenoj_grupi_zapadni_balk.pdf

Preuzmite viziju praktične politike „Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan“


23. jun 2010.


Cilj ove vizije praktične politike jeste da ponudi argumente koji će govoriti u prilog proaktivnoj integraciji Srbije u Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZSBP) EU ostvarivanjem koncepta borbenih grupa u periodu do 2020. godine.

U tekstu koji sledi prvo su predstavljeni kratak pregled ZSBP i koncept borbenih grupa EU. Zatim je obrazloženo to zbog čega je u interesu Republike Srbije da što pre počne pripreme za učestvovanje u borbenim grupama EU. Posebna pažnja poklonjena je argumentima koji obrazlažu to zašto je stvaranje Borbene grupe Zapadni Balkan do 2020. godine ne samo u interesu Srbije i njenih suseda, već i u interesu EU.

Konačno, izložen je četvorofazni model uključivanja Srbije u borbene grupe EU. Modelom su obuhvaćene (1) faza pripremanja i posmatranja (2010-2012), (2) faza prilagođavanja (2013-2015), (3) faza unapređenog učestvovanja, planiranja i pripreme (2016-2018) i (4) faza razvoja inicijalnih operativnih sposobnosti i formiranja Borbene grupe Zapadni Balkan (2018-2020).

Vizija politike proizvod je rada na projektu "Škola za evropsku bezbednost" (www.eursec.org) koji je podržala Evropska unija kroz Fond za evropske integracije.

Preuzmite dokument "Ka borbenoj grupi zapadni Balkan"


Preuzmite "Rečnik evropske bezbednosti"


10. jun 2010.


"Rečnik evropske bezbednosti" predstavlja plod istraživačkih napora Škole za evropsku bezbednost, koju je Centar za civilno-vojne odnose realizovao tokom 2008. i 2009. godine.

Cilj Rečnika je da na jednom mestu popiše i objasni ključne pojmove iz oblasti evropske bezbednosti. Poseban naglasak u Rečniku stavljen je na bezbednosnu dimenziju evropskih integracija, koja obuhvata ono što se do stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona nazivalo „drugim” i „trećim” stubom EU. Dalekosežnost ovih promena je za širu javnost, ne samo u Srbiji, u velikoj meri ostala sakrivena iza kompleksne institucionalne površine.

Cilj ovog Rečnika je da pomogne čitaocima da se lakše probiju kroz „prašumu” isprepletanih institucija, politika, dokumenata i koncepata i da jasnije sagledaju temeljnu transformaciju evropske bezbednosti do koje je došlo nakon završetka Hladnog rata.
Urednici Rečnika, Filip Ejdus i Marko Savković su sve odrednice podelili u pet kategorija: institucije koje stvaraju, učestvuju u izvršenju ili nadziru bezbednosne politike EU; politike koje predstavljaju to na koji način EU odgovara na ključne bezbednosne izazove, rizike i pretnje današnjice, kojim sredstvima to čini i koje ciljeve pri tome ima; koncepte koji su oblikovali stratešku kulturu EU; dokumenta koja su od najvećeg značaja za formulaciju njenih bezbednosnih politika i, najzad, misije koje je kao novi akter u
međunarodnim odnosima EU realizovala u periodu od kraja Hladnog rata do danas.

U želji da Rečnik učinimo preglednim, svaku kategoriju ilustrovali smo odgovarajućim simbolom. Autori odrednica su se pri tom posebno potrudili da tekst prati spisak odabrane literature i linkova koji vode ka izvorima na Internetu, što čitaocima može poslužiti za dalje istraživanje. Rečnik evropske bezbednosti je komplementaran sa još jednim proizvodom Škole za evropsku bezbednost - onlajn kursom pod nazivom „Uvod u bezbednosne politike EU“, koji je dostupan na adresi http://eubezbednost.ccmr-bg.org.

Polaznik Škole za evropsku bezbednost Centra Toma Vukić pobednik takmičenja "Besede u Zoranovu čast"


12. mart 2010


Pobednik petog takmičenja u besedništvu u čast Zorana Đinđića "Besede u Zoranovu čast", koje je ove godine održano na temu "Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se još potrudi" je Toma Vukić, diplomirani biolog iz Beograda, član DS i polaznik prve generacije Škole za evropsku bezbednost Centra za civilno-vojne odnose. Predsednik Republike Boris Tadić uručio je nagradu pobedniku.

Nakon što je proglašen za pobednika na takmičenju u besedništvu, Toma je rekao: "Izuzetan je osećaj pobediti na ovakvom takmičenju, a posebno mi je drago što sam skrenuo pažnju na važnu temu kao što je životna sredina, o kojoj se u Srbiji dovoljno ne govori".

Tekst Tomine besede možete pročitati na linku http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=8876:2010-02-21-22-04-51&catid=108&Itemid=652 .

Polaznik Škole za evropsku bezbednost plasirao se u finale takmičenja u besedništvu


20. februar 2010.


Polaznik prve generacije Škole za evropsku bezbednost Centra za civilno-vojne odnose, Toma Vukić, plasirao se u finale petog po redu takmičenja u besedništvu „Besede Zoranu u čast“ nadahnutim govorom „Deset stabala“.

Diplomirani biolog po struci, član Demokratske stranke od 2005. godine, Toma je u periodu od 2008. do 2009. bio odbornik Skupštine opštine Voždovac. Trenutno je polaznik dvosemestralne škole „Univerzitet socijaldemokratije“ Fondacije Fridrih Ebert. U petak, 12. marta, nastupiće u finalu sa još sedam pobednika kvalifikacionih takmičenja.

Prilog o uspehu koji je postigao možete pogledati ukoliko sledite link na Youtube, odnosno pročitati ovde.

Onlajn kurs “Uvod u evropske bezbednosne politike”  dostupan na novoj adresi


1. februar 2010.


Na adresi http://eubezbednost.ccmr-bg.org nalazi se konačna verzija onlajn kursa “Uvod u bezbednosne politike Evropske unije”, jednog od finalnih proizvoda projekta “Škola za evropsku bezbednost”. Kurs se sastoji iz 11 lekcija i na njegovoj izradi sarađivalo je šest istraživača Centra (Sonja Stojanović kao urednica, Maja Bjeloš, Gorana Odanović, Saša Đorđević, Adel Abusara i Marko Savković).

Pozivamo sve posetioce sajta da pristupe onlajn kursu i na jedan zanimljiv, interaktivan način nauče više o različitim bezbednosnim politikama EU.

Takođe vas pozivamo da ispunite anketu koja se otvara po zavrsetku testa poslednje, 11. lekcije. Vaši komentari su nam vrlo značajni, budući da istraživači Centra trenutno rade na novim idejama koje će  biti pretočene u onlajn kurseve.

Održana je svečanost uručenja diploma polaznicama i polaznicima prve generacije „Škole za evropsku bezbednost“ 


11. decembar


Centar za civilno-vojne odnose (CCVO) organizovao je 11. decembra u restoranu „Kristal“ svečano zatvaranje „Škole za evropsku bezbednost“. Škola je pokrenuta pre godinu dana sa ciljem približavanja Srbije EU kroz unapređenje vidljivosti, znanja i razumevanja bezbednosne dimenzije procesa evropske integracije. Ovaj cilj je postignut kroz naprednu obuku mladih političkih lidera i profesionalaca iz oblasti vezane za Evropsku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Tokom godinu dana trajanja Škole održano je osamnaest časova predavanja i dvanaest časova vežbi na kojima su učestvovali brojni eminentni domaći i strani predavači. Značajan doprinos radu Škole dali su upravo polaznici prve generacije koji su plasmanom različitih publikacija omogućili širem krugu ljudi razumevanje problematike evropske bezbednosti.

Prvi proizvod koji je proizašao iz zajedničkog rada bila je simulacija donošenja odluka u Savetu za opšte spoljne poslove. Zatim smo krenuli u realizaciju rečnika i pojmovnika evropske bezbednost. Ideja Rečnika je bila da na jednom mestu obuhvatimo ključne koncepte, ideje i institucije koje tvore evropsku bezbednost, dok je ideja pojmovnika da se na jedan kratak i analitički način pruže osnovne informacije o ključnim konceptima takođe vezanim za evropsku bezbednost. Naredni proizvod koji se naslanja na istu tematiku jeste vizija praktične politike koja se bavi integracijom Srbije u Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku. Takođe u cilju pružanja osnovnih informacije iz ove oblasti polaznicima Škole i široj javnosti istraživači CCVO su pripremili onlajn kurs (online course) koji je dostupan svima na Internet stranici www.ccvo.bos.rs . Na kraju, CCVO je uputio poziv svim polaznicima da postanu deo alumni mreže za evropsku bezbednost.  

Tokom sprovođenja svih aktivnosti Centar je imao podršku EU kroz fond za evropske integracije. Želimo istaći da prva generacija zasigurno nije i poslednja, jer Centar ima nameru da i dalje razvija ovaj program naprednih studija, kao i želju da i u narednim godinama mladi ljudi usavršavaju svoja znanja iz oblasti evropske bezbednosti. 

Svečanost zatvaranja Škole uveličali su prezentacijama na temu „Uloga EU u multipolarnom svetu“ Tanja Miščević, profesorka Fakulteta političkih nauka i gost iz Norveške, profesor Norveške škole za menadžment i autor zapažene studije „Renegotiating the Transatlantic Bargain“ Asle Toje. Po završetku rasprave, dodeljene su diplome prvoj generaciji polaznika naprednih studija bezbednosnih politika EU.  

Prvi sastanak alumni organizacije „Mreže za evropsku bezbednost“


7. decembar 2009.


Napokon, svesni potrebe za nastavkom aktivnosti fokusiranih na sticanje i širenje znanja o evropskoj bezbednosti, kao i daljeg umrežavanja, CCVO će u narednom periodu biti domaćin alumni organizaciji „Škole“ nazvanoj „Mreža za evropsku bezbednost“ (skraćeno NEUS, od „Network for European Security“). Prvi sastanak alumni organizacije održan je u ponedeljak, 7. decembra. Internet prezentacija Alumni organizacije dostupna je na linku http://www.eursec.org . Aktivnosti NEUS su u pripremi.

„EU borbena grupa Zapadni Balkan: Vizija 2020.“


1. novembar 2009.


Filip Ejdus (Fakultet političkih nauka u Beogradu), Marko Savković (CCVO) i Nataša Dragojlović (Evropski pokret u Srbiji) napisali su predlog praktične politike, „EU borbena grupa Zapadni Balkan: Vizija 2020“, koji će krajem decembra takođe izaći iz štampe. Finalni nacrt je dostupan u PDF formatu.

On-lajn kurs „Uvod u evropske bezbednosne politike“


15. oktobar 2009.


Istovremeno, grupa istraživača saradnika CCVO pripremila je prvi onlajn kurs u Srbiji posvećen problemima bezbednosti, nazvan „Uvod u evropske bezbednosne politike“. Sonja Stojanović kao urednica i autorka, te Gorana Odanović, Maja Bjeloš, Saša Đorđević, Adel Abusara i Marko Savković kao autori pripremili su dvanaest onlajn „lekcija“ koje možete „preći“ i sami sledite li link http://ccvo.bos.rs .

„Pojmovnici evropske bezbednosti“


1. oktobar 2009.


Tokom oktobra, grupa polaznica i polaznika Škole napisala je „Pojmovnike evropske bezbednosti“. U ovim kratkim i analitičkim tekstovima autori su se redom bavili problemima „Borbenih grupa Evropske unije“, „Evropske bezbednosne i odbrambene politike (EBOP) i Zapadnog Balkana“, „Saradnje država članica u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma“, „Misije EULEX“, „Šengenskog sporazuma“ i „Finansiranja EBOP“. Pred vama su finalne verzije ovih proizvoda u PDF formatu. Urednici „Pojmovnika“ su Filip Ejdus i Marko Savković.


>>> Arhiva vesti >>>


Ova internet prezentacija predstavlja proizvod projekta Communicating European Security Policies, koji je Centar za civilno-vojne odnose realizovao uz podršku EU, kroz Fond za EU integracije. Fondom  za EU integracije rukovodi Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji, a tehnički ga realizuje Press Now.